Ukleti ratnici

Pošla sam na put u Egipat! Čula sam da tamo haraju ratnici tame! Nisam vjerovala da joj mogu pomoći, ali drugarica me navratila da pogledam šta se dešavai. Nisam željela da zna da se plašim i skupljam hrabrost. Znoj me oblivala cijelim putem, ali kako smo bile blize cilju, uz pomoć Boga bila sam sve hrabrije. Ja sam vila, razmišljala sam u sebi, a vile se ne boje. Bila sam gotov sigurna da se više ne bojim, ali opet me je nešta izjedalo. Imala sam neki čudan osječaj, da će desiti nešto stračno. Konj poda mnom se polahko umarao i ja sam sišla sa njega, nisam smjela dopustiti da ga izgubim. Polahko je kaskao pored mene i oboje smo već bili umorni kad je pao mrak.

Nastaviće se!!!

Woooooooooooooooooooooooooow,svidja mi se...imas talenat za pisanje prica a imas i maste...jedva cekam nastavak

hvala
trenutno nemam bas inspiracije pa sam samo ovo napisala

Bas je super bravo

Bio je mrak kada sam usao u ovaj grad,kao i svi ostali mladi ratnici bio sam zeljan avanture,zeleo sam slavu i bogatstvo.Otisao sam u krcmu i seo za sto u cosku,da nebi privlacio paznju ostalih posetioca,na drugom kraju krcme sedela su dva madioca i prisali o nekakvoj ukletoj dvorani,kako nijedan ratnik koji je tamo otisao nije izasao ziv...odmah sam se tamo uputio,zeleo sam da se dokazem kao heroj na visokom glasu...
Naizgled Dvorana je izgledala staro i napusteno,neki bi rekli da je jeziva ali meni je to bio samo jos jedan ukleti objekat koji trebam ocistiti od gamadi.Usao sam unutra sa macem postavljenim u gard,moja ostra cula pratila su svaki pokret pacova,buba,vrana i ostalih stanovnika ovog mesta...nije bilo ni traga bicima tame.Odjednom,spustio sam gard,opustio sam se...ali to nije bilo pametno,odjednom izleteo je Crni vitez,borili smo se puni zara i plama.Nismo spustali pogled jedan sa drugog,nijednog trenutka ga nisam nadjacao niti on mene...a onda,ugledao sam stenu iznad vitezove glave koja samo shto se nije odronila,pala mi je brilijantna ideja na pamet.Digao sam mac i izbegao vitezov napad a onda ga bacio na stenu koja se nakon toga odronila i strovalila se na njega...znao sam da je to njegov kraj.Podigao sam mac sa zemlje i usukao ga u korice,izasao sam iz dvorane kao pobednik i to mi je jedino bilo na pameti....OSTAO SAM ZIV!!!

Tapsem tapsem

Hvala,hvala...potrudio sam se

Vidim...
Idi ja sam poceo da pisem 2 deo moje price trci...

Superrrrr

Extraaaaa!!!imate dara obadvoje!

ja nemam nekog velikog dara za pisanje prica,al evo pokusacu nest.

ok...da vidimo...

Tog dana putovao sam ka gradu koji se zvao Grad saptanja.Stigao sam u grad predvece i nasao jednu krcmu u kojoj se mogla iznajmiti soba za prenociti.Kad sam usao unutra,svi su stali sa pricom i okrenuli se prema meni.Gledali su me sumnjivo,jer sam ja bio Crni Vitez,clan davno raspustene organizacije Crna Lobanja.No mene nije bilo briga jer sam ja davno napustio tu organizaciju i poceo ziviti zivotom pustolova.Sjeo sam za sank i narucio pice.Kelrner mi je donjeo pice i pitao me:'Sta radis u ovom gradu,strance?Nije da cesto dolaze ljudi ovamo".Pijuci svoje pice,pitao sam ga imal sobu za iznajmit samo za ovu noc i bacio mu vrecu zlata.On mi je dao kljuceve i rekao da je soba na spratu.Krenuo sam ka stepenicama,kad jedan od gradjana dobaci:"Ne izlazi van iza ponoci,ovde se prica da se iza ponoci cuju saptanja koja govore"vraticemo se,vraticemo se".Samo sam se nasmijao i otisao u sobu.Ponoc,ja u svojoj sobi,kobajagi spavam,a u stvari cekam pogodan trenutak da svi zaspu.Cuejm krcmara kako gasi svjetlo i odlazi spavat,sad je moj trenutak.Ustajem iz kreveta i uzimam svoj mac i svoj stit i ostalu opremu.Izlazim kroz prozor na ulicu grada.Mrtva tisina,nigde nikog.Moja jaka cula osjetise nekakav zvuk i ja se brzo okrenu samo da bi video sjenku kako ide prema starom hramu koji tu stoji odavno.Uputih se tamo.Kako sam se priblizavao hramu,glasovi su postajali sve glasniji i glasniji,govoreci "vraticemo se,osetices nas gnjev".Ulazim u hram,podseca na hramove iz doba kad je vladalo mnogobostvo.Sjenke su ovde bile vise pristune i sve su vise blie blize k meni.Odjednom svati da te sjenke nisu obicne sjenke,vec ratnici sjenki,bas onakvi kakvi su bili s mojom organizacijom u saveznistvu.Jedna od njih me prepozna:"Ti!!!Ti si Drakon,crni vitez izdajnik koji je izdao Crnu lobanju i krenuo putem dobra,sad ces platiti za svoje djelo,u napad!!!Izvadise svoje maceve i krenuse na mene,ja brzo izvadi svoj mac i stit i udje u gard.Borba je trajala dugo,al oni su bili u prednosti,jer sjenke nisu materijalne,njih nemozes ubiti macem,moro sam nest smisliti.Sinula mi jedna ideja,sjenke ne podnose svetlo,al gde da nadjem svetlo kad je mrkli mrak??Onda se sjetih da imam kremen u torbi,brzo ga izvadi i zgrabi baklju i zapali je.Sjenke na cas zastadose i sklonise se u tamu."Dobar pokusaj Drakone,svjetlo jest jako za nas pojedinacne,al sta ces ako se ujedinimo i postanemo jedno?Sjenke se pocese grupisat i postadose Ultimativni ratnik sjena,baklja protiv njega ne pomaze,moram bjezat.Jedva sam pobegao iz hrama,al kad sam izasao imao sam sta vidjeti,sve jedna kuca je srusena,ljudi su skroz nestali,sve je prekriveno sjenama,tad sam svatio da je ceo grad zapravo iluzija,napravljen od senki kako bi privukao zrtve.Sto je najgore,u tom gradu nikad nema Sunceve svjetlosti,sjenke su me okruzlile,pod vodstvom Ratnika Sjenki,uspevam odbiti njihove maceve,al mi ponestaje snage,tad se sjetih jedne stvari koju sam odma moro uradit,samo me jedna stvar moze spasit,suncev kamen koji sam dobio od trgovca,rekao je da on moze rastjerat i najvecu tamu,samo mu treba svjetla.Baklja,moram je kombinovat sa kamenom,uzeo sam kamen iz torbe i stavio ga ispred baklje,iz njega je sinula toliko jaka svetlost da me je umalo osljepila,samo sam cuo krike i nakon kraceg vremena sve se razbistrilo,niceg nigde nije bilo,ni grada ni sjenki,samo pustos.Cudeci se,sjeo sam na svok konja i nastavio dalje svoj put ka novim avanturama.

covece,jesam nest rekao da nemam dara za pricanje prica,a napisa skoro knjigu cjelu:D

Bravo bas lepo pises...

prica je krenula sama od sebe:)

Bravo Zenjo,legendo!!!

hvala brate,bice jos

vandalgion ::

covece,jesam nest rekao da nemam dara za pricanje prica,a napisa skoro knjigu cjelu:D

sta nemas dara
imas vise nego ja
odlicno je

meni se svidjaju sve price

mislio sam da nemam dara,jer nikad prije nisam pricao price takvog tipa :P

ma svi ste mastoviti....stvarno svaka cast!!!

hvala brate, i ti si rodjeni pisac.