Vuk

Bio sam na kampovanju sa roditeljima ali sam zaboravio da je tuda kako su rekli luta vuk sa glasnim lavezom,mislio sam da se nissta nece desiti ali sam ipak spakovao knjigu specijalnih cini koje nikad nisam izvodio i mislio sam za svaki slucaj da spakujem tako smo dosli i tu istu noc moja intuicija je pobedila napao nas je vuk sa jakim lavezom i instiktivno sam zgrabio carobni stap i rekao roditeljima isto da urade oni su ga bezupesno zadzavali dok sam ja trazio svoju knjigu cini kad sam je nasao mog oca je ranio ito tesko to me je naljutilo toliko da sam oslobodio demonski vetar koji su mislili da je prognan iz carstva sivih carobnjaka ali nije bio i on se sada pretvorio u dobrog i uz njegovu pomoc sam zauvek otarasio svet od vuka...The end...

Komentari?

xDDD
cool prica

Znam xD...
Bice bolje sledeci put

spooky...svaka cast na ulovu

Hvala

extra price!malo scary ali extra!!!

Svakog dana, pred ponoc, ja bih se zatvorila u moju kolibicu, pogasila sve fenjere i uz svetlost svece citala jednu staru i drevnu knjigu punu magijskih tajni. Po onome sto sam saznala od majke to je bila Knjiga tame i ona je bila u nasoj porodici od davnina. Prenosila se sa kolena na koleno, a sada je dosla u moje ruke. Pronasla sam legendu o vuku. Nije mi se cinio kao preterano opasno bice, medjutim naucila sam da se i najmanjeg stvorenja treba plasiti ako je u sluzbi tame. Odjednom culo se krestanje mnostva ptica iz pravca sume. Trgnula sam se i pogledala oko sebe. Obicno se u ovo doba noci zvuci sume utisaju a i najstrasnije zveri se umire. Nesto nije bilo u redu. Uzela sam vec skoro istrosenu svecu i prisla prozoru. Sve je izgledalo tako spokojno i mirno. Ipak sam odlucila izaci i proveriti sta se to desava. Uzela sam ogrtac i izasla napolje. Pogledala sam u nebo. Bilo je prekriveno gustim oblacima koji nisu dopustali mesecu da mi osvetli put. Okrenula sam se, duboko udahnula i posla ka sumi. Na svako krckanje lisca i grancica pod mojim stopalima ja bih se trgnula a srce bi mi jace zalupalo. I pre sam se susretala sa opasnim bicima, ali svejedno sam bila uplasena. Pogledala sam dole kako se ne bi saplela na korenje drveca. Videla sam nesto mali zlatni medaljon zatrpan liscem. U ovom kraju posteioci su bili retki, tako da me je to zacudilo. Posla sam da ga uzmem, ali u tom trenutku sam cula duboko rezanje iza sebe. Brzo sam se okrenula i nasla se oci u oci sa vukom. Znala sam da je to ta zverka jer sam videla crtez u knjizi. Vuk je poceo da zavija a zatim nastavio da rezi iz dubine grla. I najmanji sum je utihnuo. Tu smo bili samo on i ja. Nije mi trebalo dugo da shvatim da nemam svoj magisni stap niti bilo sta drugo cime bih mogla da se odbranim. Stotine ideja o borbi su mi preletale pred ocima, medjutim kad je vuk ponovo poceo da zavija instiktivno sam se dala u beg. Adrenalin je ucinio svoje pa sam trcala neverovatno brzo, medjutim ni to nije bilo dovoljno da izbegnem kamenje, visoko korenje i niske grane. A vuk me je sustizao. Spotakla sam se o sopstvenu nogu (toliko o mojoj spretnosti) i pala. Zvuk rezanja mi je bio sve blizi i blizi. Skupila sam ono snage sto mi je ostalo, zgrabila veliku granu sa zemlje i polako ustala. Vuk je skocio na mene a ja sam ga udarila granom, svom snagom. Odleteo je nekoliko koraka o mene, udario o stablo i pao na zemlju. Sacekala sam par trenutaka i kako se nije micao slabasnim korakom sam posla nazad ka kolibi.

Imprestivno
Puno epiteta,zvucnih efekata...lepo si docarala pricu
ti i vandalgion bi mogli da saradjujete i napisete dosta prica...stvarno sam uzivao dok sam citao vase price!!!!

Heh, hvalaa Drago mi je sto ti se svidja...
Sad cu da napisem jos za druge zveri pa da ih postavim... x]

Ajde jos komentara i kritika... xDD

stvarno imas dara za price,dobro je rekao King,mogli bi zajedno da radimo,otkricu vam tajnu,u novoj prici o zmajevima ja,King i ti Ktarina smo grupa DragonSlayera(Ubice Zmajeva).

Hvalaa... Wow... Jedva cekam da procitam! x]