Oklopni vuk

nemoram nista da vam kazem,dovoljno je da ga vidite i sve vam je jasno....

Kad sam dosao sebi posle svog preobrazaja moj tvorac je rekao da ima misiju za mene, ako je ispunim dokazacu mu da sam vredan ovih sposobnosti i zivecu vecno vladajuci smrtnicima, a ako ne uspem da obavim misiju to ce znaciti da sam mrtav.
Sjaj u njegovim ocima me je naterao da krenem istoga trena, bez ikakvog oruzja i informacija, sve sto sam znao jeste da treba da odem u dolinu smrti i saznacu sta treba da uradim.
Dok sam se priblizavao svojoj destinaciji imao sam neki cudan osecaj, neku povezanost sa tim mestom, kao da me nesto doziva, nesto sto po prvi put cujem a o5 je tako poznato kao umilna melodija.
Kako sam zalazio dublje u dolinu spustio sam gard, skroz sam se opustio misleci da sam siguran dok nisam dosao do neke jazbine.
Sve sto sam mogao da vidim jesu par crvenih ociju kako me nepomicno posmatraju, i onda iznenada nestaju.
Nesto me je ugrlizo za saku pocevsi da vuce u tom trenutku sam shvatio da mi je misija jednostavna, da ubijem ovu zver i da se ziv vratim.

nastavak dobijate sutra ako vam se prica svidja

super je
Jedva cekam nastavak

i ja isto,bravo majstore.

Naglo sam se trgo i skocio na drvo, nisam mogao da vidim zver koja me je napala.
Odjednom nesto je sa zemlje skocilo prema meni i udarilo me, imao sam osecaj kao da me neko buzdovanom udario po rebrima, pao sam na zemlju misleci da je ovo kraj.
Zver se zaletala prema meni da mi zada zavrsni udarac, kako je trcalo izgledalo je kao da ce mu trebati 10 godina da me konacno zavrsi, tad sam shvatio da gubim svest i da je ovo najverovatnije moj kraj.
Skupio sam taman dovoljno snage da ustanem i casno primim poslednji udarac mog neprijatelja.
Osetio sam neku toplotu, kao topa zagrljaj koi je obuzimao citavo moje telo i nekako refleksno sam otskocio ali ne kao pre, ovaj skok je bio pun energije.Pogledao sam u nebo i shvatio sam da mi se sreca osmesila, bio je pun mesec, osetivsi neverovatnu zedj i glad krvolocno sam krenuo na zver i taman kad sam joj bio na 5 metara razdaljine zver je nestala, zacudjeno sam odskocio da bi sa visine se uverio da nije u pitanju neka iluzija, tad sam na vrh jedne stene ugledao zver i shvatio odakle joj tolka brzina, pun mesec nije uticao na mene vec i na zver, posto je i ona sama bice tame, vuk koji je bio jedan od prvih sluga gospodara tame, njegov zastitnik od vampira.
Zver mi je rekla da joj pridjem i da me za sada nece napadati, stao sam pored nje i ona mi je rekla kako je okusila moju krv i kako nisam vredan njenog truda da sam samo obicna dzukela koja nije dozivela ni svoj drugi mesec.
Tada mi je pred ocima prosao moj prosli zivot dok nisam jos bio vukodlak, samo sam se nasmejao, zver me je zbunjeno pogledala i rekla da mi je bolje da bezim, u tom trenutku sam krenuo nesto da sapucam, neki crni smog je krenuo da se skuplja oko mene, zver je podivljala i punom snagom krenula na mene, da bi me promasila, tek kad je stala na tlo shvatila je....

nastavice se sutra ))))

uuuuuuuuuu...spooky.SVAKA CAST!!!

nja xD
fazon sto mi pri pocetku price izlapela originalna ideja pa sam morao nekako da je dopunim )))

svidja mi se
lijepo opisuje stvari koje se dogadjuju
samo tako nastavi

Extraaa je!Malo scary...

hvala vam, sad sam hteo da napisem nastavak ali nemam inspiracije a i kasno je

...da joj je moja snaga poznata od nekud, iz davne proslosti, zaletela se sa pokusajem da mi skoci na ledja ali taman kad je bila blizu mene ja sam nestao, zver se preplaseno ukocila i pitala me, odakle ti ovolika snaga odjednom ti si obican vuk ne bi trebao da si ovako snazan.
Samo sam se nasmesio i o5 nestao u mracnoj sumi, zver shvativsi da je u opasnosti pocela je da gundja i da govori ne mogu da verujem da moram, da moram..... DA MORAM OVAKO NESTO NA TEBE DA ISKORISTIM!!!
i pocela da govori neke reci koje nisam uspeo da razumem, osetio sam blagi bol u ledjima kao da me neko bocka iglama, taj osecaj se polako prenosio na citavo telo, odskocio sam iz skrovista i udario vuka, ali to nije bio vuk iz svoje senke napravio je iluziju. Vratio se bio u jazbinu sa necim u zubima, kad sam pogledao pomislio sam da je to magicno kamenje ali to nije bilo magicno kamenje, to je bilo nesto mnogo mocnije i starije, on ih je progutao i odjednom od malog vuka pretvorio seu ogromnog belog vukodlaka sa kanzama velikim kao vampirska sablja, zaleteo se sav pun hrabrosti i uverenja da ce ovo biti kraj, nije ni sam bio svestan da je ovo bio samo pocetak nase bitke.

Nastavice se kad mi se zavrse serije